Udruženje „Škola za opstanak“ već godinama kroz realizaciju projekata ostvaruje svoju misiju upoznavanja stanovništva širom Srbije sa prirodnim vrednostima mesta u kojima žive kako bi shvatili značaj njihovog očuvanja i ličnog učešća u tome.
Posebna pažnja poklanja se nastavnicima i mladima. Prvima da bi nova znanja primenili u svome radu sa učenicima i ličnim primerom pozitivno uticali na ponašanje mladih prema prirodi i okruženju u kome žive. Drugima, kao budućim građanima i donosiocima odluka na poslu i u životu.
Istraživanja i praksa pokazuju da primena koncepta učenja za život u prirodi od prirode neposredno i uspešno doprinosi sticanju ne samo trajnih i upotrebljivih znanja, umenja i kompetencija, već i formiranju ekološki poželjnog ponašanja. To je naročito važno, jer živimo u vremenu ekonomske, političke, ekološke i krize moralnih vrednosti.
Ovakav rad „na licu mesta“ sa mladima i njihovim nastavnicima u skladu je sa Strategijom razvoja obrazovanja u RS do 2020+ i opredeljenjem za nov koncept vaspitno-obrazovnog sistema, posebno u delu poboljšanja kvaliteta nastave, jer koncept učenja za život u prirodi od prirode predstavlja iskorak u odnosu na dosadašnju nastavu pre svega orijentisanu na predavanja u učionici i reproduktivno učenje.
Projekt konkretno doprinosi unapređivanju obuke nastavnika i učenika iz oblasti ekologije, zžs i održivog razvoja, predstavlja interaktivni proces prepoznavanja pojmova, fenomena i objekata prirodne raznovrsnosti i njenog značaja za razvoj gradova i sela, život stanovnika i ukupno obrazovanje i kulturu.
Seminari u prirodi, po jedan za učenike i nastavnike, podrazumevaju obilazak i upoznavanje sa lokalitetima i objektima prirodne raznovrsnosti Beograda, upoznavanja predeone, hidrološke, geomorfološke raznovrsnosti u zaštićenim prirodnim dobrima Mašin majdan, Topčider, Košutnjak.
Za razliku od nastavnika, učenici nemaju predavanja, već interaktivnu radionicu, za koju, nakon uvoda i uputstava na posećenim lokalitetima, pripremaju svoje foto/video zapise uočenog geobiodiverziteta (mobilni telefoni i fotoaparati). Pronalaze, samostalno ili u grupama sa nastavnikom, i slikaju pojedinosti prirodne raznovrsnosti i tako pokazuju svoje sposobnosti uočavanja, razumevanja prirodnih vrednosti i potrebu njihovog očuvanja.
OBRAZOVANjE NA RASKRSNICI
Vaspitno-obrazovni proces u Srbiji okrenut je još uvek više reproduktivnom učenju, dominira predavačka nastava, malo se primenjuju interaktivna učenja, istraživačke metode, ambijentalna nastava, koji teže osposobljavanju učenika za kritičko mišljenje i rešavanje problema, odnosno, sticanje trajnih i upotrebljivih znanja i umenja neophodnih za život u uslovima ekonomske, političke, ekološke i krize moralnih vrednosti: učenje za život.
Ovo su osnovni problemi koji su, kao ocene vaspitno-obrazovnog sistema dati i u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja RS, Nacionalnom programu ZŽS i Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020:
- Nedovoljna obučenost nastavnika za savremeni koncept učenja/nastave
- Neadekvatno obrazovanje / osposobljenost nastavnika za rad sa mladima u prirodi/van učionice
- Nedovoljan broj vannastavnih aktivnosti i nepovezanost nastavnih i vannastavnih aktivnosti
- Nedovoljno iskorišćene mogućnosti međupredmetnog povezivanja i integrisane nastave
- Nizak nivo ekološke svesti i nepotpuna/neadekvatna implementacija ciljeva i principa obrazovanja za za životnu sredinu i održivi razvoj (OVZŽS i OR) u vaspitno-obrazovni sistem u Srbiji
- Ekonomski rast je usko povezan sa prirodnim resursima koji su ograničeni. Prema međunarodnoj istraživačkoj organizaciji Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), 8. Avgusta 2016.g. čovečanstvo je prekoračilo budžet prirodnih resursa za tu godinu, što je pet dana ranije nego prethodne godine. Prekomernim eksploatacijom prirodnih resursa nepovratno menjamo životnu sredinu na koju smo navikli, a na promene nećemo stići da se adaptiramo
- Nedovoljna svest o važnosti praćenja promena u prirodi
- Nedovoljna osposobljenost nastavnika za nastavu u prirodi i interaktivnu nastavu
- Nedovoljna svest učenika o praktičnoj primeni stečenih znanja
Dugoročni cilj projekta:
Veća osposobljenost i motivisanost nastavnika za rad sa učenicima u prirodi.
Promene koje očekujemo kao rezultat realizacije projekta:
- unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada u pravcu učenja za život u prirodi od prirode;
- primena modela obuke nastavnika u prirodi / ambijentalno učenje radi neposrednog sticanja znanja o prirodnim raznovrsnostima kao osnove života i opstanka i značaju njihovog očuvanja;
- obuka nastavnika u prirodi u cilju stručnog usavršavanja i sticanja kompetencija u oblasti zaštite prirodnih raznovrsnosti i resursa.
