Na inicijativu pančevačkog Sekretarijata za životnu sredinu, u Pančevu je 14.i 15. oktobra realizovan seminar za nastavnike “Obrazovanje za opstanak”. Predavanja su realizovana u OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”, a terenska radionica u Gradskoj šumi. Obrađene su sledeće teme:
- Gordana Brun: Ekološka kriza i bezbednosni rizici (uvodno predavanje)
- Dragana Milićević: Crveno upozorenje: klimatske promene i promene u atmosferi (predavanje sa radionicom)
- Gordana Brun: Neodrživi razvoj i njegove posledice (predavanje sa radionicom)
- Olga Vasić: Promene u biljnom svetu kao posledica promena klime i uticaja čoveka (predavanje sa radionicom). Preuzmite rezultate radionice ovde
- Voislav Vasić: Promene predeonog i biološkog diverziteta (predavanje)
- Jelena Nikolić Antonijević (uz učešće ostalih članova Tima): Radionica i terenska učionica „Motri i uoči“
- Jelena Nikolić Antonijević: Vežba prezentovanja rezultata radionice „Motri i uoči“ na portalu „Škole za opstanak“
- Gordana Brun: Prilagođavanje kao odbrana od rizika: Jedina odbrana – prilagođavanje i razvijanje bezbednosne kulture naročito mladih (završna debata). Izvode iz Strategije nacionalne bezbednosti RepublikeSrbije preuzmite ovde
Polaznici seminara bili su predstavnici svih osnovnih i srednjih škola opštine Pančevo. Na kraju seminara održana je debata posvećena globalnim i lokalnim ekološkim bezbednosnim rizicima. Polaznici su navodili primere ekoloških bezbednosnih rizika i problema iz lokalnog okruženja, koje je moguće rešiti ili bar ublažiti zajedničkim delovanjem lokalne samouprave, civilnog sektora, medija i škola:
- Potrebno je Gradsku šumu učiniti prohodnom i optimalno primenljivom za šetnju, posete, osmatranje…
- Potrebno je obezbediti čamac koji bi građane prevozio do Gradske šume i vraćao ih nazad jer se u sadašnjim uslovima koristi čamac Ugostiteljskog objekta “Šajka” što je sporadično i neredovno
- Potrebno je popraviti putokaze i obeležavanja kroz Gradsku šumu iz bezbednosnih i informativnih razloga
- Potrebno je uraditi prigodne biciklističke staze kroz Gradsku šumu (ne betonske(sa punktovima sa pijaćom vodom i klupama kao odmorištem (primereno zaštićenoj prirodnoj celini)
- Potrebno je postaviti korpe za otpatke kroz Gradsku šumu
- Jedna od inicijativa je bila da se postave drvene kućice koje bi podsećale na kućice za ptice u kojima bi posetioci donosili knjige koje su pročitali, a uzimali knjigu koju bi čitali tokom odmora u Gradskoj šumi u pauzama tokom šetnje
- Postaviti table sa korisnim i mudrum rečenicama o šumi, prirodi, ekologiji, životu…
- Predloženo je od strane polaznika da se svakog 15. oktobra, povodom Svetskog dana šetnje, ponovi ovakav seminar kako bi se kroz debatu utvrdilo šta je tokom prethodnih godina promenjeno i unapređeno, a šta je uočeno kao bezbednosno rizično što je moguće popraviti.
- Predloženo je da se povodom vraćanja zemljišta Gradskoj upravi, podnese predlog da se to zemljište ustupi besplatno (na određeni period od, recimo tri godine) mladim domaćinstvima koja bi se na tom zemljištu bavila uzgojem organske hrane, a da se takođe kreiraju i realizuju uslovi da tako proizvedena hrana bude plasirana predškolskim ustanovana i školskim kuhinjama
- Postaviti po gradu i naseljenim mestima namenske kontejnere za pravilno odlaganje otpada; ne povlačiti se pred vandalizmom, već ga kontrolisati i sankcionisati (misli se na sugrađane koji te kontejnere uništavaju, kradu…)
- Insistirati uz pomog sugrađana i medija na postavljanju filtera u Južnoj zoni, inicirati javne debate, pospešiti pritisak na promenu zastarelih tehnologija, tražiti izveštaje o trajanju smene radnika zaposlenih na bezbednosti i kontroli u ovim fabrikama…
- Inicirati predlog da se nekim pančevačkim ulicama vrate “ekološka” imena što će dodatno grad afirmisati kao “zelen” a stanovništvu podizati ekološku savest na indirektan način. Na primer: sadašnja Aksentija Maksimovića se nekada zvala Jesenja, sadašnja Mite Topalovića se nekada zvala Ul. Ruzmarina, sadašnja Čumićeva je bila Zimska ulica… mada još uvek u Pančevu postoji ulica Letnja, Ribarska, Tamiški kej…
- Prirediti rečnik flore i faune u Pančevu i okolini, ali i na latinskom i “narodskom”, banatskom, rečniku nacionalnih manjina.. što će pomoći da deca sa zanimanjem uče nazive cveća, ptica, životinja… da ih razlikuju i prepoznaju. To može biti ideja za civilni sektor, neko udruženje građana koje bi konkurisalo za sredstva kod Sekretarijata za zaštitu životne sredine na redovnom godišnjem konkursu za sufinansiranje projekata (pomoć može biti veliki Simonovićev prirodnjački rečnik)
- Videti sa JKP Higijenom ili JKP Zelenilom da Mašinska škola dobije dvorišne kante za smeće (betonske, sa unutrašnjim metalnim delom koji se vadi i prazni)
- Izuzetno zanmljiv predlog je dala učiteljica starčevačke osnovne škole: da se uputi predlog projekta NIS-u, da Starčevo postane primer “zelene” škole u Srbiji, počev od spoljašnjeg izgleda, namenskog i planskog ozelenjavanja, do unutrašnjeg izgleda, sistema grejanja (održiv i ekološki), sistema osvetljenja (na solarnu energiju na primer), do enterijera, uniformi, kabineta, opreme kabineta, do učeničke trpezarije i organske hrane za učenike… Ovaj projekat bi bio ujedno i pokazni za sve druge škole u celoj državi, a NIS-u, kao kompaniji sa negativnom reputacijom kada je u pitanju energetska efikasnost bi ovo bio najbolji mogući PR i primer društveno-odgovornog poslovanja. Pri tom rezultati ovog projekta su merljivi i samim tim validni i dugoročno korisni.
- Doći do Strategije koju je radio aktuelni državni ministar ekologije (g-din Trivan), a vezano za pošumljavanja i primeniti na Pančevo i naseljena mesta, a takođe i navesti kao primer kroz izdanja Sekretarijata za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Pančeva
- Predlog za čistiji Tamiš: zakon po kojem privreda mora da koristi vodu iz reke u koju i izbacuje otpadne vode
- Pokrenuti inicijativu za emitovanje tiše muzike u kafićima i restoranima u Pančevu i naseljenim mestima i primeniti primere dobre prakse iz inostranstva, gde muzika u restoranima i kafićima nije agresivna, odnosno bučna na način koji se smatra štetnim i uznemiravajućim
- Apelovati da se sačini Plan adaptacije na klimatske promene; kako je Beograd to uradio, Pančevo bi se moglo poslužiti primerom
- Maksimalno afirmisati solarnu energiju (podrška medija, da se o primerima izveštava, piše, računaju i iznose uštede…)
- Maksimalno afirmisati grejanje na bio masu (podrška medija, da se o primerima izveštava, piše, računaju i iznose uštede…)
- Inicirati javne debate na različite teme, recimo: Zašto je ugašena Agencija za hemikalije?
- Inicirati sređivanje peskane u jezero koje bi zimi služilo kao klizalište, a leti za šetnju
Primeri su preuzeti iz kvalitativnog izveštaja Gordane Vlajić, stručnog saradnika Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Gradske uprave Pančeva. Komplentan izveštaj možete preuzeti ovde, a fotografije sa predavanja i terenske radionice pogledajte u galeriji
Predavanja
Terenska radionica
